Oprema za voćarstvo i vinogradarstvo |
||
REFRAKTOMETAR |
||
|
Praćenje zrelosti grožđa i određivanje sladeži (šećera) u moštuU već uobičajenim tradicionalnim rokovima berbe grožđa svaki vinogradar može sam, po izgledu lišća i grožđa, oceniti stepen njegove zrelosti. Listovi na sazrelim čokotima poprimaju žutu ili crvenu boju, a oni najstariji počinju se sušiti na osnovama mladica. Peteljke posmeđuju i na osnovi drvene. Sazrele bobice su mekane, pokrivene jakim maškom i lako se otkidaju. Po okusu su vrlo slatke i svojim moštom "lepe" prste. Međutim, svi su ti znakovi samo orentaciioni i nepouzdani, i mogu lako zavarati. Sasvim sigurna i jedino pouzdana metoda utvrđivanja potpune tehnološke zrelosti jest ona, kojom se utvrđuje sadržaj šećera u grožđu. Prvo merenje obavi se 10-12 dana pre berbe: ubere se 2-3 kg grožđa u raznim delovima vinograda, sa raznih strana nekoliko čokota, taj prosečan uzorak se izmulja (umatan u čistu gazu ili krpu) i u dobivenom moštu izmeri sadržaj šećera. To se ponovi još dva, tri puta (svakog trećeg dana) i kad se utvrdi da se količina šećera u moštu ne povećava, čekanja više nema, grožđe treba brati. Nekom će se činiti da se taj posao ne isplati, i da je to suvišna briga. Međutim, treba imati na umu da se dnevni prirast sadržaja šećera od početnih 0,1 % do posljednjih, vrlo sunčanih dana pred berbu u povoljnim uslovima može povećati i do 0,2 %. Uz to ne treba zaboraviti, da se tih poslednjih dana sazrevanja grožđa u njemu najviše razvijaju mirisne buketne materije (svojstvene sorti), koje daju vinu bogatstvo svih sortnih osobina (miris, okus, boja). Za berbu stonih sorti vrede drukčiji kriteriji nego za vinsko grožđe, jer kod njih nije najbitniji sadržaj šećera, nego uz okus, miris, vanjski izgled grozdova, i sposobnost za transport. Prezrelom stonom grožđu pogoršava se okus, miris, spoljni izgled. Da se to ne bi dogodilo obavlja se probirna berba - u dva tri navrata. Određivanje šećera u moštuZa određivanje šećera u moštu vinogradari najčešće koriste Klosternojburšku vagu (Baboov moštomer - širometar). Međutim sa moštomerom po Babo-u ne možemo precizno odrediti sadržaj šećera, kao što to možemo sa Oechslovom moštnom vagom ili refraktometrom, uz upotrebu odgovarajuće tablice. Da bismo vinogradarima omogućili da brže i tačnije odrede sadržaj šećera u moštu, prilažemo tablice za utvrđivanje količine šećera (Oechslova i Salleronova tablica). Obe tablice služe za brzo preračunavanje očitanih stepena (po Oechsle-u ili Babo-u) u sadržaj šećera iskazan kao g/l. Salleronova je tablica prilagođena za mošt sa manje kiselina, dok je Oechslova tablica prilagođena moštevima bogatijim kiselinama. Vinogradar će, poznavajući svoju vrstu grožđa (mošta), odlučiti da li će koristiti Salleronovu ili Oechslovu tablicu. Ovom prilikom upoznaćemo vas kako se treba koristiti tablicama. Na prvom mestu opisaćemo postupak s Oechslovom moštnom vagom, jer je najpreciznija. |
|
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
|
||
Primer: Na skali Oechslove vage očitali smo 86 Oe °. Iz Salleronove tablice možemo pročitati da 86 Oe° stepeni odgovara broj 199, što predstavlja 19,90 % šećera. To znači da 100 l mošta sadrži 19,90 kg šećera. Isti taj mošt meren Klosternojburškom vagom (Baboov moštomer) pokazao bi 17,53% šećera, što je u odnosu na Oechslovu vagu 2,37 % manje. Odakle proizlaze razlike u sadržaju šećera?Treba znati da nam Klosternojburška vaga (moštomer po Babo-u) pokazuje koliko se kilograma šećera sadrži u 100 kg mošta. Specifična težina mošteva kreće se od 1,070 do 1,130, pa s toga znamo da je 1 litar mošta težI od 1 kg , odnosno 1 kg mošta, ne sadrži volumen od 1 litra. U praksi određujemo i zanima nas koliko kilograma šećera sadrži 100 l mošta. To su razlozi zbog kojih na prvom mestu preporučujemo upravo Oechslovu vagu. Ona nam pokazuje specifičnu težinu mošteva, a pomoću tablice ili računskim putem dolazimo do postotka šećera. Ako pri ruci nemamo tablicu, približno sa 99,99 % tačnosti dobit ćemo rezultat ako Oechslove stepene (Oe°), pročitane na vagi, pomnožimo s brojem 0,266, a zatim odbijemo vrednost 3. Primer: Na skali Oechslove vage očitali smo 86 Oe°. Računskim putem dobijamao: 86 Oe°x 0,266 = 22,87 - 3 = 19,87 (19,87 % šećera) dok za isti mošt od 86 Oe° tablica pokazuje vrednost 199, odnossno 19,90 % šećera Vinogradari koji sadržaj šećera određuju Klosternojbuškom moštnom vagom (Baboovim moštomjerom), da bi dobili tačan sadržaj šećera, trebaju postupiti na sledeći način: Očitani stepeni na Klosternojburškoj vagi (Kl°) se pretvaraju u Oechslova stepene (Oe°) tako što da Kl° stepene pomnožimo brojem 5, pa u tablici potražimo rezultat za odgovarajući stepen Oechsla. Primjer: Na Klosternojburškoj vagi (Baboovom moštomjeru) očitali smo 18 Kl°: 18 Kl° x 5 = 90 Oe°. Iz tablice vidimo da tome odgovara broj 210 odnosno 21,0 % šećera, a prema Klosternojburškoj vagi (Baboovom moštomjeru) isti mošt pokazuje 18,28% ili odstupanje u sadržaju šećera za 2,77 %. Kl° - skraćenica za Klosternojburške stepene Oe° - skraćenica za Oechslova stepene NE BERITE GROŽĐE PRERANO!Ako se grožđe rano bere, ono ne samo da neće imati dovoljno šećera, nego će sadržavati i previše kiseline. U nezrelom grožđu ima previše jabučne kiseline koja vinu daje opori okus. Oduzimanje kiseline u vinu nije jednostavan posao, zbog toga je potrebito vino kontrolisati, određivati sadržaj kiselina, kao i sadržaj sredstava kojim će se vino otkiseliti. Za to je opet potreban laboratorija i rad stručnjaka - enologa. Ako je mošt prekisel, onda se treba izvršiti prvo pretakanje nešto kasnije, jer pod uticajem izvesnih bakterija jabučna kiselina prelazi u mlečnu, koja je manje kisela. Dakle, bolje je da se ovim prirodnim načinom smanji sadržaj kiselina, nego da se to radi pomoću hemikalija. Ako imamo neku količinu prekiselog vina, to vino bi se moglo pomešati s drugim, manje kiselim vinom, ali koje ima veći sadržaj alkohola. No, u ovom slučaju treba napraviti pokuse u malom i kad se vidi da smesa odgovara, onda se vina mešaju. Rad sa refraktometromRefraktometar je optička sprava, koja pokazuje postotak suve tvari u nekom proizvodu. Sadržaj šećera u grožđu, odnosno moštu najjjednostavnije se određuje pomoću refraktometra. Rad sa refraktometrom je brz i jednostavan. Na dan se može izvršiti mnogo ispitivanja, a dovoljno je samo jedna kap soka. Način rada refraktometra zasniva se na lomu svetla. Kako u jednoj tečnosti raste sadržaj u njoj otopljenih tvari, tako se menja i lom svetla te tečnosti. Računskim putem ili pomoću tablice možemo izraziti sadržaj šećera. Noviji tipovi refraktometra direktno pokazuju Oe° na skali od 0 do 170 Oe°. Primer: Na refraktometru smo očitali 90 Oe°, iz tablice možemo pročitati da to odgovara broju 210, odnosno 21,0 % šećera. Ako nemamo tablice, do približno tačnog rezultata možemo doći računskim putem pomoću formule 90 Oe° x 0,266 = 23,94 - 3 = 20,94 % šećera. Stariji tipovi refraktometra na skali pokazuju postotak suve tvari. U tom slučaju postupićemo ovako: postotak suve tvari, očitane na refraktometru, pomnožićemo s brojem 4,25 da dobijemo Oechslova stepene (Oe°), a u tablici onda pročitamo stvarni sadržaj šećera. Primer: Na skali refraktometra očitali smo 20% suve tvari, dakle 20 x 4,25 = 85 Oe°, što prema tablici odgovara 19,60 % šećera, ili bez upotrebe tablica, računskim putem: 85 Oe° x 0,266 - 3 = 19,60 %. Izračunavanje procenta alkohola u vinu na osnovu postotka šećera u moštuVeoma je važno da znamo koliko će alkohola sadržati buduće vino. Taj podatak dobijemo ako postotak šećera pomnožimo sa 0,6 i na taj način dobijemo volumne postotke alkohola: 20,1 % x 0,6 = 12,06 % alkohola. Ova formula vredi za vina kod kojih je izvršeno taloženje mošta (sumporom, enzimima ili ledom), a fermentacija (vrenje) provedena uz pomoć selekcioniranih vinskih kvasaca. Vina kod kojih je mošt fermentisao (provreo) spontano (bez dodavanja kvasaca) ne mogu postići postotak alkohola iz gornjeg izračuna. Ta vina u većini slučajeva maksimalno imaju 9-10 % alkohola. U lošim godinama, kada nema dovoljno sunčanih dana i(ili) ima puno kišnih i hladnih dana, grožđe ne može postići zadovoljavajući postotak sladora. Zakonom o vinu je dozvoljeno da se u takovim godinama izvrši doslađivanje mošta šećerom i to s maksimalno 3,4 kg šećera na 100 l mošta (obično se mošt doslađuje do 18 % sladora).
UPUTSTVO ZA UPOTREBU REFRAKTOMETRA 4000 Refraktometar 4000 je namenjen za merenje koncentracije šećera u grožđu i širi . Postupak merenja vršiti na sledeći način: 1) Otvoriti prozirni poklopac koji se nalazi iznad glavne prime i staviti na prizmu 2-3 kapi destilovane vode koja će poslužiti kao probni uzorak. Nakon toga zatvoriti prozirni poklopac tako da se voda raširi preko prizme i prekrije njenu celu površinu bez vazdušnih mjehurića i suvih mrlja. Probni uzorak testirati na prizmi oko 30 sekundi pre prelaska na sledeći korak da bi se prilagodio temperaturi okoline refraktometra. 2) Prilikom merenja prozirni poklopac držati u pravcu izvora svetlosti i gledati kroz okular. U centru dole videće se kružna polja sa podelom na stepene (neophodno je fokusirati okular da bi se jasno videla podela). Gornji deo polja treba da bude plav, a donji beo.
Refraktometar ima tri sklale pomoću kojih se određuje koncentracija šećera:
0 – 140o Oe (skala za utvrđivanje koncentracije šećera u širi
po OECHSLE-u) 0 – 32% Brix koncentracija (skala za utvrđivanje koncentracije šećera u voću ili rastvorima) 3) Gledajući kroz okular okretati podešavajući zavrtanj sve dok se granice između gornjeg plavog polja i donjeg belog polja ne sretnu tačno na nuli skale. 4) Nakon podešavanja refraktometra sa destilovanom vodom probnim uzorkom tečnosti, otvoriti svetlosno propustljivu ploču i staviti na glavnu prizmu 2-3 kapi tečnosti u kojoj se meri šećer. Zatvoriti prozirni poklopac tako da se tečnost raširi preko prizme i prekrije njenu celu površinu bez vazdušnih mjehurića i suvih mrlja. 5) Ponoviti korak 2), pa pomoću stepenaste skale na graničnoj čliniji između plavog i belog dela polja očitati Brix koncentraciju šećera (1% Brix = 1% šećera), stepene Oe° ili o KMW Babo. Tablica za konverzaciju koncentracije šećera po različitim skalama (Brix, Babo, Be) dolazi na uputstvu uz refraktometar. Preciznost merenja 1o
Oe Radna temperatura (temperatura baždarenja) refraktometra je 20°C. Da bi se dobio tačan rezultat merenja prizma i uzorak moraju imati istu temperaturu. S obzirom na to da ovaj model refraktometra poseduje ATC (automatsku temnperaturnu kompenzaciju), idealan je za terensku upotrebu gde temperature konstantno variraju. Za dobijanje preciznih rezultata temperatura pri kojoj se vrši merenje treba da bude između 10°C i 30 °C. Održavanje Ne izlagati instrument vlažnim vremenskim uslovima i ne uranjati ga u vodu. Ako se zamagli, to je pokazatelj da je voda ušla u njega. U tom slučaju obratiti se kavalifikovanom servisu ili kontaktirati svog dobavljača. Ne meriti hemikalije sa abrazivnim i korozivnim svojstvima jer one mogu da oštete prizmin površinski omotač. Čistiti
instrument između svakog merenja koristeći meku i vlažnu tkaninu. |
||
|
||
Copyright © Migros 2001 - 2006